Ukoliko želite sami da ugradite ksenone video uputstvo možete pronaći ovde!

Xenon HID je skraćenica od high-intensity discharge, termin koji se odnosi na voltni luk koji produkuje svetlo. Visok intenzitet luka potiče od metalnih soli koje su raspršene unutar komore koja se nalazi u sijalici. Ovi farovi su poznati kao farovi koji koriste sijalice sa gasnim izvorom svetlosti koje za istu količinu električne energije proizvode više svetla od klasičnih halogenih sijalica. Zbog povećane količine svetlosti u odnosu na halogenu sijalicu, ksenonski farovi se konstruišu sa bolje fokusiranim snopom svetlosti u odnosu na far sa halogenom sijalicom. Moguće je postići širi snop svetlosti, u tom slučaju ksenonski far ima robusniji snop svetlosti.

Automobilski HID farovi se popularno nazivaju “ksenonski farovi”, iako su to zapravo metal-halogeni farovi koji sadrže ksenon gas. Ksenonski gas omogućava farovima da pruže neophodnu količinu svetlosti odmah nakon paljenja, takođe i skraćuje vreme potrebno da se farovi zagreju. Ukoliko bi on bio zamenjen argonom, kao što je to slučaj sa uličnom rasvetom, bilo bi potrebno mnogo više vremena da farovi pruže maksimum svetlosti. HID farovi se prepoznaju po čisto beloj svetlosti sa plavičastom primesom, za razliku klasičnih farova.

Istorijat
Ksenonske farove je 1991. evropskim kupcima predstvaio BMW u svom vodećem modelu serije 7, a 1993. je tu opciju ponudio i u SAD. Ovaj pionirski sistem je koristio nezaštićene, nezamenljive sijalice koje su nosile oznaku D1 (ova ozaka ce nekoliko godina kasnije biti ponovo upotrebljena za potpuno drugaciji tip sijalice). AC balast je bio veličine crvene cigle. Američki proizvođači su se na ovom polju oprobali nešto kasnije sa modelom Linkoln osme generacije (1996-1998) To je bio jedini sistem koji je radio sa jednosmernom strujom i primetno je zaostajao u poređenju sa sistemima koji su napajani naizmeničnom strujom. Danas svi HID farovi koriste sijalice i balaste pokretane naizmeničnom strujom.

Princip rada
Sijalice u HID farovima ne mogu raditi na niskonaponskoj jednosmernoj struji tako da zahtevaju balast sa ili bez integrisanog upaljača. Upaljač je ugrađen u sijalicu u D1 i D3 sistemima, a u D2 i D4 sistemima je izdvojen ili u sklopu sa balastom. Balast kontroliše dotok struje do sijalice.

Paljenje i rad balasta ima tri faze:

• 1. Paljenje – impuls visoke voltaže se koristi da proizvede varnicu (na način sličan svećici benziskih motora). Varnica jonizuje ksenonski gas i stvara provodni tunel između volfram elektroda. Električni otpor je smanjen u tunelu i struja protiče između elektroda.
  
  
• 2. Početna faza – sijalica je izložena kontrolisanom preopterećenju. Zbog toga što voltni luk radi na visokom naponu temperatura u ampuli brzo raste. Metalne soli isparavaju i luk je pojačan i vidljiv ljudskom oku. Otpor između elektroda takođe opada što balast registruje i prelazi u režim kontinuiranog rada.
  
  
• 3. Kontinuiran rad – soli metala su u potpunosti u gasovitom stanju, luk je dostigao stabilnu formu i svetlosna efikasnost se zadržala na normalnoj vrednosti. Balast sada dovodi stabilnu električnu energiju tako da luk ne treperi. Stabilna radna voltaža je 85 volta naizmenične struje za D1 i D2 sistem i 42 volta za D3 i D4 sistem. Frekvenca kvadratnih talasa naizmenične struje je obično 400Hz ili više.
  
  

Tipovi sijalica
Ksenonske sijalice proizvode između 2800 i 3500 lumena iz 35-38 vati električne struje dok halogene sijalice proizvode od 700 do 2100 lumena iz 40-72 vata na 12.8V.

Kategorije sijalica koje su trenutno u proizvodnju su D1S, D1R, D2S, D2R, D3S, D3R, D4S, i D4R. D je skraćenica od pražnjenja (engleski discharge) a broj je oznaka tipa. Poslednje slovo označava spoljnje kućište. Luk unutar sijalice HID fara proizvodi značajno kratkotalasno UV zračenje koje ne napušta sijalicu zbog zaštitnog UV-apsorbujućeg stakla koje se nalazu unutar sijalice. Ovo je veoma važno da bi se sprečilo propadanje UV osetljivih komponenti fara kao što su polikarbonatski delovi sočiva i projektori.

“S” sijalice – D1S, D2S, D3S, i D4S imaju ampulu/kućište od običnog stakla i uglavnom se koriste u farovima sa projektorom.

“R” sijalice – D1R, D2R, D3R, i D4R su konstruisane za farove sa reflektorom/sočivom. One imaju mat masku koja pokriva određene delove kućišta sijalice što olakšava stvaranje jasne granice prostiranja u visinu snopa kratkog svetla.

Automobilski HID farovi ne emtiuju značajnije UV zračenje van sijalice, temperaturna boja je kod HID farova između 4100K i 4300K s ti što je u reklamama često opisivana kao 5800K sunčeve svetlosti u poređenju sa 3000-3550K kod halogenih sijalica. Kako god, svetlo HID farova nije slično dnevnom.

Snaga spektralne raspodele HID fara je sa prekidima za razliku od lampe sa žičanim vlaknom koja kao i sunce ima neprekidnu krivu. Takođe po indeksu prikazivanja boja CRI (colour rendering index), halogena sijalica (≥0.98) je mnogo bliža sunčevoj svetlosti (1.00) nego HID sijalica (~0.75). Istraživanja su pokazala da nema značajnijeg efekta ove varijacije CRI-a.

Sadržaj žive – Sijalice HID farova tip D1R, D1S, D2R, D2S i 9500 sadrže živu, toksičan teški metal. Odlaganje predmeta koji sadrže ćivu je regulisano u svim razvijenim zemljama. Noviji tipovi sijalica koji su u proizvodnji od 2004. D3R, D3S, D4R, i D4S ne sadrže živu. Međutim, ove sijalice novije generacije nisu kompatibilne sa farovima koje koriste gore spomenute tipove sijalica.

Prednosti
Izvor svetlosti HID farova (sijalica) nudi značajno veće osvetljenje i svetlosni fluks u odnosu na halogenu sijalicu – oko 3000 lumena i 90 mcd/m2 naspram 1400 lumena i 30 mcd/m2. Ako je ova veća količina svetla uparena sa dobro projektovanom optikom fara vozač će imati mnogo vise upotrebljivog svetla. Istraživanja su pokazala da vozači koji koriste HID farove imaju brže i preciznije reakcije u iznenadnim situacijama. Dakle, HID farovi poboljšavaju bezbednost. Kontraargument je da HID farovi zbog svojih osobina (jačine i “blještavog” prelaza izmedju osveteljene i neosvetljenog polja) mogu zaslepiti nadolazeće vozače i povećati rizik o čeonih sudara.

Efikasnost i izlazna snaga – HID izvor svetla ima veću efikasnost (više svetla za manje snage) od halogenih sijalica. Najjača halogena sijalica H9 i HIR1 proizvode oko 2100-2530 lumena iz približno 70 vati pri 13.2 volta. D2S sijalica stvara 3200 lumena iz ~42 vata tokom stabilne faze rada. Manja potražnja za strujom povlači i manju potrošnju goriva što će rezultovati smanjenom emisijom štetnih gasova.

Vek trajanja – Vek trajanja HID sijalice je oko 2000sati u poređenju sa 450-1000 kod halogene sijalice.

Mane
Vozila opremljena ovim izvorom svetlosti moraju (po ECE 48 propisu) da imaju i sistem za pranj farova i automatsko nivelisanje visine snopa. Cilj ove obaveze je da se smanji zaslepljenje nadolazećih vozača. U SAD su ovi sistemi dozvoljeni ali ne i obavezni.

Ukoliko želite sami da ugradite ksenone uputstvo možete pronaći na sledećoj stranici:
http://servis.a2-soft.com/info.php?id=24